Ljubavna poezija bolje lezi...

...sta mislite, da li su muskarci jaci u izrazavanju emocija kroz poeziju od zena ili je obratno...
...ja mislim da su najlepsu ljubavnu poeziju napisali bas muskarci...
...da cujem vase misljenje...

ZENA JE ZENA

Dok gledam kako stojis tu
i bijesom uzima te svu
ja ne znam sto bih mog'o rec
no samo: "Dosta mi je vec!"

U vinu koje popih sad
utopio sam citav jad
jer zivot moj je kao noc
O, kad bi samo htjela poc'...

To tijelo tvoje dobro znam
bez nade sada stojim sâm.
Ja nemam snage to ti znas
upropasten je zivot nas
i trpim tvoj karakter los
no sto da tebi kazem jos...

Ponekad zelim da je kraj...
Udavit' bih te mog'o znaj!
O kako izmjeni se svijet
u ovih dvadeset i pet...

Gledaj samo krevet svoj...
ogrtac nezakopcan tvoj
i carape do samog tla...
O, neuredna ti si sva!

I ja se pitam svaki dan
kud ode nekadasnji san
i sto je bilo s nasim snom
da prodje on, da prodje on

Ne mogu da ti cujem glas
i umor pada medju nas.
O prijatelji kakav lom
u srcu mom, u srcu tvom...

Da jednom barem sutjet' znas...
Al' ne! Ti samo brbljas bas
i rijeci grube, rijeci zle
k'o kisa padaju na tle
a otrov tvoj i sav taj jad
otrovat svijet bi mog'o sad.

Pa ipak cesto mislit znam
kraj tebe kada lezim sâm
da moja zena jos si ti
da nisu mrtvi snovi svi.

O, kad bi smrsat mogla bar
za srecu niko nije star
a pudera i sminke trag
jos uvijek bio bi mi drag...
I osmjeh blag na licu tvom
jos uvjek mio srcu mom.

Jer, ja necu da je svemu kraj
dok u tvom blagom oku sjaj
za mene znaci citav svijet
u ovih dvadeset i pet.

Budi opet njezna, budi san
o davnoj sreci koju znam
jer i sad ja te zelim svu
da budes tu... kraj mene... Tu.

Charles Aznavour

Takva sam ja

Odavno sam, sugradjani cestiti,
izmirenja zastavu belu
na srce svoje pobola.
Sve mi je sad svejedno
i ravno do mora;
sita sam i mrznja i ljubavi
i cutanja i romora.
Za vasu borbu zivotnu
ja nemam svojstva.
A srce mi je, medjutim, vecno zedno
svega onoga cega je sito;
i umrlo bi ako bi u danu
imalo cas spokojstva.

Ni za srecu ljudsku nisam ja stvorena,
jer ne umem da zivim
samo od zivljenja;
jer ni za sta cega ima
nemam divljenja;
jer znam da ne mogu svoj zivotni dug
samo snom izmiriti.
Pa ipak, mada mi ovde nije udesno,
zivota ja bih zadrzala krug,
jer boli mene ipak cudesno
sto ce me jednom nestati.

Ni srca nemam vaseg, sugradjani cestiti,
jer beskrajno volim nekoga
iza onih na vidiku atara.
Za njegov bih osmeh jedini
posla preko voda i vatara,
preko urvina i bregova,
odavde na dan i noc hoda;
pa ipak njegova
ne bih mogla biti,
niti ce ljubav moja za njim
ikad drugoga roda
do pesama imati.

Desanka Maksimovic

Ali i zene pisu dobro zar ne........

ne vjeruj u moje
stihove i rime
kad ti kazu draga
da te silno volim
u trenutku svakom
da se za te borim
i da ti u stabla
urezujem ime. . .

ALEKSA SANTIC

- Jesi l moje?
Najmoje?
- Jesam tvoje.
Najtvoje.

(M. Antić)

sve receno u par reci!!!!

Liši me vida: gledaću tvoj lik,
zapuši uši moje: slušaću te,
onemi me: al' zvaću te kroz krik,
bez nogu još ću k tebi naći pute.
Slomij mi ruke: hvataću te srcem;
zaustaviš li srce meni, sam
moj mozak tad će kucati i bdeti;
a ako mi i mozgom užgaš plam -
na krvi svojoj ja ću te poneti.

Rilke

Zar nisi ti i onog trena,
O priviđenje moje drago,
Promako kroz noć kao sena,
Nad uzglavlje se moje sago
I sapnuo mi reči nade
Ljubavi pune i iskrene?
Ko si ti?Čuvar duše mlade
Il´kobni duh što kuša mene?
Utišaj sumnje što me guše,
Možda su sve to sanje moje,
Zablude jedne mlade duše,
A sasvim drugo suđeno je...
Nek bude tako!Sto da krijem?
Milosti tvojoj dajem sebe,
Pred tobom suze bola lijem
I molim zaštitu od tebe...

E. Onjegin - Puskin

Daleko u nama
(Vasko Popa)

Očiju tvojih da nije
ne bi bilo neba
u malom našem stanu

Smeha tvoga da nema
zidovi ne bi nikad
iz očiju nestajali

Slavuja tvojih da nije
vrbe ne bi nikad
nežne preko praga prešle

Ruku tvojih da nije
sunce ne bi nikad
u snu našem prenoćilo

Pahuljica si snežna
tišinu oko mene
što raspeva

Grana si mi rascvetana
osmeh na usnama
što mi zapali

Oluja si letnja
krila što mi da
i polomi

Dunja si zrela
u srce što mi padne
duboko

Ulice tvojih pogleda
nemaju kraja

Laste iz tvojih zenica
na jug se sele

Sa jasika u grudima tvojim
lišće ne opada

Na nebu tvojih reči
sunce ne zalazi

Koraci tvoji sa pločnikom
razgovaraju

Koraci tvoji pevaju
u mome telu

Bosi koraci tvoji vesele
stidljivu rosu

I duboke ostavljaju tragove
u snegu moga srca

Prisutna si
u žiži moje samoće
sa dve ruke
kako bih svet zagrlio

Prisutna si
u prozoru moje suze
u dva oka
kako bih svet udomio

Prisutna si
u svakoj mojoj pesmi
u jednom snu
kako bih svet obogatio

Sijalicu dobru pališ
u tuzi mojoj smedjoj

Livadu mi prostireš
na grudima svojim

Golubove okupljaš
u radosti mojoj bele

Cigaretu mojih briga
u srcu svome gasiš

U grozdu tamjanike
na moje usne čekaš

Ekspres za sever
(Miroslav Antić)

Možda niko nije umeo da te želi ovako
kao ja noćas.

Tvoje ruke bele kao samoća.
Tvoja bedra sa ukusom platna i voća.
Tvoj malo šuštavi glas.

Sa nosom dečačkim prilepljenim
uz okno vagona,

nejasan samom sebi
kao oproštajno pismo padavičara,

i cudno uznemiren toplinom
kao razmažen pas,

putujem, evo, putujem
da natrpam u glavu još neslućene predele,
da drveću poželim najlepšu laku noć
na svetu,

da se vrtim kao lišće,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice.

Da malo nemam plan.

Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.

Da zaboravim ruku na tvom struku.
I lice uz tvoje lice.

Liši me vida: gledaću tvoj lik,
zapuši uši moje: slušaću te,
onemi me: al' zvaću te kroz krik,
bez nogu još ću k tebi naći pute.
Slomij mi ruke: hvataću te srcem;
zaustaviš li srce meni, sam
moj mozak tad će kucati i bdeti;
a ako mi i mozgom užgaš plam -
na krvi svojoj ja ću te poneti.

Rilke

U DUBINU DUŠE MOJE

U dubinu duše moje
Tvoj premili pogled pade,
Kao poljub sunca vrela
Na njedarca ruže mlade.

Oh, to sveti zračak bješe,
U kom rajsko milje leži:
Svaki duše osjećaj mi
Razvi se u cv'jetak svježi.

I sada je duša moja
Perivoj, gdje cv'jeće miri -
Svaki cv'jetak tebe sanja,
Tebi svoja njedra širi!

Aleksa Šantić

Želja

Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji,
rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji...
Probuđena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra čula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira...?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama počne da se spira...

Zagledam u sebe, tražim tvoje oči,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da kročim
i ne mogu ništa osim da te želim...

Dragana Konstantinovic

ubacicu vam par stihova od Tagore cim mi vrate knjigu. to je i poezija i religija i filozofija u jednom.

zasto su sve ljubavi tuzne?
zasto isuvise kratko traju?
zanesena tobom
rizikovah sve sto imam
i na kraju izgubih tebe...
tebe koga sam volela...
tebe koji si u meni probudio strast
po prvi put u zivotu....
za tebe sam bila spremna sve
nisam pitala za cenu...
pored tebe shvatih sta znaci zivot....
pored tebe se vinuh do najvecih visina....
a sada padam...
duboko u ponore....
volim te ...
jedino sto jos na mojim usnama ostade...
volim te zauvek!

Izmirenje

I kada te život bolno razočara,
I kada prestanu i želje, i snovi;
Ono što nam vrati jedna suza stara,
Vredi jedan život neznani i novi.

Pamti što je prošlo, s puno vere neme,
Kroz sve dane drugih stardanja i mena:
Čuvaj svoju prošlost za sumorno vreme
Kad se živi samo još od uspomena.

Pa ćeš da zapitaš jednom, i nenadno -
Našto samo suze, našto boli samo?
I šta da ikad žali srce jadno,
Kada je sve naše, sve što osećamo!

J. Ducic