Kako prepoznati hiperaktivno dete

Klinička slika poremećaja razlikuje se zavisno od starosti deteta i stepenu njegovog razvoja. Osnovno obeležje poremećaja su smetnje pažnje i hiperaktivno i impulsivno ponašanje. Poremećene su različite funkcije pažnje. Spomenućemo osnovne. Pažnja je izrazito kratkog trajanja. Dete neprestano započinje i prekida još nezavršenu aktivnost, da bi započelo i prekinulo sledeću itd.

Pažnja je isto tako neselektivna, što znači da su detetu svi dogadjaji, prisutni u datom momentu u okolini, jednako važni (npr. predavanje nastavnika, kao i zvuk prolaska aviona). Reaguje na sve događaje, svakom "pokloni pažnju", što dovodi do brzog zamora. Paralelno s rasipanjem i slabljenjem pažnje, pojačava se motorički nemir, što povratno uzrokuje još veći zamor deteta. Pažnja, pored navedenog, izrazito oscilira, i to tokom jednog dana, od jutra do večeri (često je mogućnost koncentracije bolja ujutru), a varira i po danima ("dobri i loši" dani).

Vidimo da, pored obeležja koja se odnose na nepažnju, u ponašanju deteta dominira nemir, neustrašiva potreba za aktivnošću i kretanjem. Dete u stalnom pokretu, bez prestanka "grabi" nove sadržaje na kojima interes zaustavlja samo na tren. Hiperaktivnost se kod malog deteta javlja najčešće istovremeno s pojavom i razvojem samostalnog kretanja i ogleda se u preteranoj motoričkoj aktivnosti (npr. neprestano trčanje i penjanje). Roditelji neretko navode da je dete otkad je prohodalo stalno u pokretu, "juri poput motora", ne može sedeti ni za vreme jela, ne uspeva se zainteresovati ni za kratko prelistavanje albuma ili slušanje priča. U svom "srljanju" ne pokazuje ni minimum opreza ("ničeg se ne boji, ni od čega ne preza") pa se vrlo često mogu od roditelja dobiti podaci o češćim i ozbiljnijim telesnim povredama njihove dece u predškolskom dobu. Hiperaktivno dete, nepredvidivošću i impulsivnošću svog ponašanja, može ugroziti i svoj život (dovodi se u ugrožavajuće situacije, npr. na ulici) pa mora biti pod pomnim nadzorom kako bi se zaštitilo od povreda.

Kako su kod hiperaktivnog deteta česti poremećaji spavanja - spava malo i isprekidano, može se razumeti pojava psihičke i fizičke iscrpljenosti roditelja, koji danju paze i stražare, a noću ne spavaju.

Roditelji isto tako brinu jer njihovo hiperaktivno dete ne podnosi ograničenja niti disciplinu. Ne sluša i ne prihvata zadana pravila, ali ne uči ni na vlastitim greškama, već ih stalno ponavlja.