Cigarete ubijaju

Cigarete ubijaju



Većina ljudi je upoznata sa opasnostima vezanim za pušenje i sa činjenicom da je duvanski dim uzrok raka pluća i mnogih drugih ozbiljnih oboljenja.
Osim toga, svaki pušač zna kako navika pušenja može biti duboko ukorenjena i kako je teško napustiti je oslanjajući se isključivo na snagu svoje volje. Zbog toga je većini pušača potrebna pomoć da bi prestali sa pušenjem.
Pušenje je rašireno u svim društvenim slojevima i grupama i što je posebno zabrinjavajuće veoma je rašireno među mladima.
Zbog neophodnog bolničkog lečenja kao posledice narušavanja zdravlja, pušenje značajno povećava troškove zdravstva širom sveta. Statiskički je utvrđeno da pušenje i bolesti koje ono uzrokuje čine primarni uzrok smrtnosti u industrijalizovanim zemljama.

ZAVISNOST

Nikotin je tek nedavno zvanično klasifikovan kao droga iako je stvaranje zavisnosti od nikotina već decenijama poznato istraživačima iz duvanske industrije. Prilikom nedavnih upoređivanja osobina nikotina i drugih raširenih droga, poput heroina, kokaina i alkohola, otkriveno je da nikotin ima najveću sposobnost stvaranja zavisnosti. Zavisnost nastala usred upotrebe neke supstance se ogleda u: naporu potrebnom da se prekine sa njenom upotrebom; u učestalosti recidiva; procentu populacije koja je zavisna; i "značaja" koji joj pridaju njeni uživaoci bez obzira na dokaze o njenoj štetnosti.

ZASTO PRESTATI

Oštećenja respiratornog trakta

Zagađivači koji se nalaze u vazduhu, uključujući i dim cigareta, najštetnije deluju na respiratorni trakt. To dejstvo je lako razumeti ako prvo objasnimo osnove funkiconisanja disajnog sistema.
Čovek prosečno udahne 15-20 puta u minuti, odnosno 21.000-28.000 puta dnevno, što znači 7,5 do 10 miliona puta godišnje ili preko 500 miliona puta tokom životnog veka. Svakodnevno udišemo i izdišemo oko 15.000 litara vazduha, što čini 5,5 miliona litara vazduha godišnje, a sve to se filtrira preko alveola ukupne površine između 70 i 100 kvadratnih metara. Udisanjem sprovodimo do alveola oko 3.000 litara kiseonika, a izdisanjem izbacujemo 6.000 litara ugljen-dioksida.
Štetni sastojci u vazduhu neizostavno utiču na respiratorni trakt. U svakom udahnutom dimu cigarete se nalazi najmanje 10 000 000 000 000 000 oksidizujućih i nadražujućih čestica koje prouzrokuju oštećenja respiratornog trakta.
Dim sadrži oko 4000 različitih štetnih sastojaka, koji uzrokuju: zavisnost od nikotina, ubrzani rad srca, probleme sa cirkulacijom, slabiju prehranu tkiva, krv siromašniju kiseonikom, žućkastu boju kože, gubitak kose, prevremeno starenje i smanjen kapacitet pluća. Svojim nadražujućim uticajem ovi sastojci dovode do akumuliranja sluzi u bronhijama, hroničnog bronhitisa, do povećanja koncentracije ugljen-monoksida, emfizema i do kontakta sa benzopirenom i drugim kancerogenim supstancama, što povećava rizik dobijanja raka.
Uz farmakološku zavisnost od nikotina, odlučujuću ulogu u stvaranju veze između pušača i cigarete igra i psihološka zavisnost. Uzroci leže u sociološkim i kulturološkim faktorima, u samom ritualu pušenja i u efektima sličnim delovanju amfetamina. Svi ti faktori dovode do stvaranja lažne slike da će osoba sa cigaretom bolje funkcionisati pod stresom ili pritiskom.
Farmakološka i psihološka zavisnost su izraženi u različitoj meri kod različitih osoba. Pušenje uzrokuje zavisnost i čini ljude robovima te navike i na fizičkom i na psihološkom nivou.

Nikotin

Prilikom pušenja, najveći deo nikotina odlazi u vazduh, dok jedna petina dolazi do pluća. Pušenjem lule proizvodi se nešto više nikotina nego pušenjem cigarete. Količina oslobođenog nikotina raste sa temperaturom žara. Zato se brzim uvlačenjem dima udiše više nikotina i, kako opušak postaje kraći, povećava se količina udahnutog nikotina.
Čist nikotin je veoma jak otrov. Kap nikotina na koži laboratorijskog kunića prouzrokuje trenutni šok. Ako svakodnevno pušite paklicu od 20 cigareta, tokom sedmice udahnete oko 400 mg nikotina. Trenutno ubrizgavanje ove količine nikotina bi vas ubilo na mestu.

U respiratorni trakt dospevaju razne štetne i iritirajuće supstance, poput hidrocijanične kiseline, akroleina, formaldehida i amonijaka. Naš disajni sistem poseduje "sistem za prečišćavanje" koji je brana za prašinu, bakterije i druge štetne supstance koje udišemo. Iritirajuće supstance sadržane u duvanskom dimu lako mogu oštetiti ovaj "sistem za prečišćavanje" i na taj način otvoriti put do pluća štetnim supstancama iz vazduha. Pušenjem ne samo da oštećujemo pluća, već ih dodatno izlažemo dejstvu smoga i drugih štetnih sastojaka iz vazduha jer prestaje dejstvo sistema za prečišćavanje.
Karakteristični pušaški kašalj i iskašljavanje su simptom neefikasnog sistema za prečišćavanje pluća, koji uzrokuje nagomilavanje sekreta, hronični bronhitis i emfizem pluća. Mnoge od supstanci koje se tako nagomilavaju u plućima povećavaju rizik od raka pluća, koji je u 85 do 90% slučajeva uzrokovan duvanskim dimom. Pušenje uzrokuje i druge vrste raka duž celog respiratornog trakta, naročito u usnoj šupljni, ždrelu i grkljanu, a takođe i u kardiovaskularnom sistemu.
Supstance koje oštećuju kardiovaskularni sistem su u osnovi NIKOTIN i OKSIDI UGLJENIKA. Oksidi ugljenika smanjuju količinu kiseonika koja je namenjena celom sistemu: srcu, mozgu, mišićima, itd. U sadejstvu sa nikotinom, oksidi ugljenika ubrzavaju formiranje arteriosklerotičnih suženja u krvnim sudovima, povećavajući rizik INFARKTA MIOKARDA i ŠLOGA.

Osim raka na plućima i respiratornom traktu, pušenjem se povećava rizik dobijanja raka na brojnim drugim organima, uključujući bešiku, jednjak, bubrege, pankreas, matericu, grlić materice. Među tegobe uzrokovane pušenjem spadaju i gubitak kose, loš zadah, fleke na koži i zubima, oštećenja kože, itd.

Pušenjem se umanjuju fizičke sposobnosti organizma. Danas nema pušača među profesionalnim sportistima.

W.H.O. Geneva

Svetska zdravstvena organizacija u Ženevi (WHO) je 1986. godine objavila da nikotin stvara zavisnost i da je upotreba duvana u bilo kom obliku u suprotnosti sa principima zaštite zdravlja: „cigareta je instrument smrti i prema pušenju se ne može zauzeti neutralan stav“.
Oko 90% pušača je upoznato sa smrtonosnim posledicama pušenja, drugi prepoznaju faktor rizika u pušenju, dok ostali ignorišu rizik kako se ne bi morali lišiti užitka pušenja. Mnogi zatvaraju oči pred pravim opasnostima koje nosi pušenje, zavaravajući se pogrešnim verovanjem da prava opasnost od pušenja tek treba da bude naučno potvrđena To je naravno zabluda, jer statistike pokazuju da godišnje više ljudi umire usled bolesti uzrokovanih pušenjem, nego što ih umire u automobilskim nesrećama, od droge, od AIDS-a, u ubistvima i samoubistvima.

Posledice pušenja su bile potcenjivane sve do devedesetih godina prošlog veka, ali posle brojnih istraživanja može se zaključiti da je pušenje najveća opasnost po naše živote i da ubija više ljudi nego bilo koja druga bolest. 50% pušača umire usled oštećenja uzrokovanih tom navikom, i to četvrtina u dobi između 35. i 65. godine života, a druga četvrtina u kasnijim godinama.
Hiljade ljudi je umrlo od raka uzrokovanog pušenjem. Učestanost pojavljivanja raka pluća kod pušača je čak 20 puta veća nego kod nepušača, a 90% svih bolesti uzrokovanih rakom pluća pogađa pušače. Verovatnoća pojavljivanja tih patoloških pojava raste 10 do 15 puta ako se puši 20 cigareta dnevno, a 5 puta ako se puši 10 cigareta na dan. Drugim rečima, više rizikujete ako više pušite. U današnje doba, sve su učestaliji slučajevi raka usne šupljine, bešike, želuca i debelog creva. Svaka treća smrt usled oboljenja srca uzrokovana je pušenjem, zbog uticaja koje ono ima na krvne sudove. Potvrđeno je da 60% bolesti srca sa smrtnim ishodom biva uzrokovano pušenjem.

Neka istraživanja pokazuju da pušenje skraćuje životni vek za oko 8,3 godina, dok druga procenjuju skraćenje od 12 godina; ali sva istraživanja dokazuju da pušači prerano umiru žrtvujući godine života u zamenu za zadovoljstvo koja im pruža pušenje.
Jedno od prvih štetnih dejstava pušenja nastaje tokom prvih deset minuta od udisanja dima i ogleda se u povećanju krvnog pritiska za 30 mmHg. U slučaju arterioskleroze, bolesti uzrokovane sužavanjem arterija, pušenje se smatra jednim od faktora rizika. Prekomerno pušenje ima ozbiljne posledice na organizam, jer uzrokuje bolesti krvnih sudova, anginu pektoris, infarkt miokarda usled nedovoljne ishrane srca, slabost srčanog mišića, suženje renalnih arterija sa hipertenzijom i renalnom insuficijencijom, suženje krvnih sudova u udovima i krvnih sudova koji vode krv do mozga, sto dalje uzrokuje probleme sa sluhom, vrtoglavicu i delimičnu oduzetost.
Pušenje povećava kalcifikaciju krvnih sudova, zbog čega pušači često pate od problema sa cirkulacijom u krvnim sudovima nogu, oboljenja poznatog pod nazivom "pušačka noga". Ovo oboljenje nastaje usled suženih i zakrčenih arterija nogu, što uzrokuje bol pri hodanju jer zbog umanjenog kapaciteta krvnih sudova mišići ne mogu dobiti sav kiseonik koji im je potreban. Zbog nedostatka kiseonika pri hodanju se javlja iznenadni bol, koji primorava osobu da zastane na nekoliko minuta dok bolni osećaj ne prođe.
Pušenjem se ne oštećuju pojedinačni organi, već se oštećuju i menjaju čitavi sistemi u našem telu, čime se otvara put za nastanak mnogih bolesti. Zavisnici od duvana često pate od ulkusa (čira) na želucu i dvanaestopalačnom crevu, jer pušenje remeti lučenje želudačne kiseline i umanjuje efikasnost medicinskog tretmana. Kancerogene supstance u duvanu se izlučuju pomoću bubrega i bešike, uzrokujući visok procenat pojave raka na ovim organima kod pušača, naročito na bešici, što se objašnjava dužim zadržavanjem mokraće.
Respiratorni trakt je prvi na udaru duvanskog dima, i to naročito nos, ždrelo, traheje i bronhije. Uloga ovih organa je da sprovode vazduh u pluća i da omoguće razmenu gasova u krvi. Šteta koja se nanosi strukturi pluća, pre svega alveolama koje vrše ulogu u razmeni gasova, u ogromnoj meri utiče na mehanizam disanja i dovodi do veoma ozbiljnih oboljenja.
Prema istraživanjima sprovedenim u Americi, impotencija kod muškaraca je za 50% učestalija kod pušača nego kod nepušača. Veliki broj seksulanih problema se može povezati sa problemima u cirkulaciji, uzrokovanim pušenjem.
Pušači često pate od bolova u leđima, usled dejstva nikotina na cirkulaciju krvi. Diskovi između kičmenih pršljenova ne dobijaju dovoljno krvi i hranljivih sastojaka, što dovodi do njihove postepene degeneracije i stanjivanja.
U ustima pušača često postoji gingivitis, koji postepeno napada dublja peridentalna tkiva I izaziva infekcije što kasnije može dovesti do ispadanja zuba. Danas je utvrđeno da direktan kontakt duvana sa sluzokožom usta povećava verovatnoću nastanka raznih vrsta raka koje se javljaju u usnoj šupljini.
Duvanski dim, pogotovo kada se unosi zajedno sa alkoholom, je postao značajan faktor rizika kada se radi o raku jednjaka, uz pojačan rizik od dobijanja adenoma na debelom crevu i tumora na jetri.
Pušači često pitaju da li pušenje može prouzrokovati oštećenja mozga ili, na primer, gubitak kose. Stručnjaci uvek odgovaraju da je to moguće, jer je duvanski dim otrovan i sadrži veliku količinu slobodnih radikala. Istraživanje sprovedeno na Harvard School of Public Health je pokazalo da pušenje podiže koncentraciju skoro svih glavnih hormona, poput androgenih hormona, uključujući DHEA, androstedion, testosteron, kao i di-hidro-testosteron (DHT) koji je odgovoran za pojavu ćelavosti kod muškaraca.
Prilikom istraživanja su upoređeni nivoi hormona između pušača i nepušača u uzorku koji je obuhvtao 1.241 muškaraca srednjih godina. Prema rezultatima istraživanja, pušači imaju povećane koncentracije hormona u odnosu na nepušače, i to: DHEA za 18%, DHEAS za 13%, androstenedion za 33%, testosteron za 9%, a koncentracija DHT je 13% veća. Poznato je da su povećane koncentracije DHT i testosterona povezane sa ubrzanim gubitkom kose.
Ćelavost je uzrokovana genetskim predispozicijama, tako da pušenje neće prouzrokovati gubitak kose kod ljudi koji nemaju genetsku predispoziciju za to. Međutim, prestanak pušenja će usporiti gubitak kose kod onih koji imaju genetske predispozicije. Važi i obrnuto, pušenje će pogoršati ćelavost kod ljudi kod kojih je gubitak kose već nastupio.

Uticaj na kožu

Melanomi (tumori kože) nisu jedine štetne posledice po kožu koje prouzrokuje pušenje. Teški pušači su izloženi ozbiljnim rizicima od raznih oboljenja kože.
Veza između pušenja i oboljenja kože je ustanovljena još 1856. godine.
Dokaz da pušenje uzrokuje prerano starenje kože lica dali su Ippen i Ippen 1965. godine, kada su uočili promene na licu kod 79% žena pušača, i skovali termin "pušačko lice". Kod žena nepušača, slične promene su se javile u samo 19% slučajeva.
Dr Harry Daniell je 1969. godine sproveo studiju kojom je dokazao da pušači starosti između 40 i 49 godina imaju istu količinu bora kao i dvadeset godina stariji nepušači. Takođe je ustanovio da izlaganje jakom suncu oštećuje kožu lica u manjoj meri od pušenja. Tim istraživanjima su detaljno opisane promene na pušačkom licu, kod kog su osim izraženih brazdi i bora, primetne radijalne linije oko usana i uglova očiju, izražajnije kosti lica i u nekim slučajevima mlohavi obrazi.
Fenske i Smith su u svom radu opisali i druge primetne promene uzrokovane pušenjem. To je gubitak boje noktiju na pristima kojima se drži cigareta, koji je toliko izražen da granična linija na noktima postaje jasno vidljiva kada se naglo prestane sa pušenjem.
Kada organizam apsorbuje 4000 otrovnih komponenti duvanskog dima, dolazi do oštećenja epiderma i do vaskularnih promena.
Na kraju, apsorbovani dim dovodi do promena na elastičnim vlaknima u dubljim slojevima kože. Ove promene su veće od onih do kojih dolazi usled dejstva Sunčevog zračenja.
Još jedna bolest koja se vezuje isključivo za pušenje je oblik nekrotizujućeg ulcerativnog gingivitisa (ANUG) kog prate bolne ranice u ustima, krvarenje

Uticaj na žene

Porast broja pušača među ženama je doveo do rasta kancerogenih oboljenja pluća (povećanje od 5,5% u periodu od 1975. do 1993. godine).
Pušenje smanjuje plodnost. Obimno istraživanje je pokazalo da dok svega 5% žena nepušača ne uspeva da zatrudni tokom 5 godina po prestanku uzimanja kontraceptivnih sredstava, kod žena pušača taj procenat iznosi 11%.
Žene koje puše imaju dva puta veći rizik od vanmaterične trudnoće. Takođe su podložnije dismenoreji (bolnim menstruacijama), raku grlića materice, osteoporoza je izraženija i ulaze u menopauzu u proseku dve godine ranije od žena nepušača. Fetus je takođe izložen raznim opasnostima, a spontani pobačaji su učestaliji. Ugljen-monoksid i nikotin uzrokuju ubrzanje pulsa i prevremene porođaje, rađanje hipotrofične dece, koja su u proseku 200 grama lakša, i povećanje perinatalne smrtnosti. Žene koje istovremeno puše i doje, mlekom prenose nikotin svojoj deci. Deca roditelja pušača su usled pasivnog pušenja podložna bronhitisu, zapaljenju pluća i zapaljenju ušiju. Ta opasnost je dvostruko veća tokom prve godine života. Isto se može reći i za podložnost astmi, čije su posledice svakako teže. Žene koje puše i uzimaju oralna kontraceptivna sredstva, imaju veći rizik od srčanog udara, šloga, flebotromboze i embolije, naročito ako su starije od 40 godina. Što se tiče izgleda kože, primetni su znaci preranog starenja usled distrofije, gubitka elastičnosti i gubitka prirodne boje kože. Uticaj nikotina je pojačan dejstvom oksidizujućih radikala koji se nalaze u preko 4000 hemijskih jedinjenja sadržanih u dimu cigarete.
Stephen Hecht, naučnik sa University of Minnesota Cancer Center, je analizirao prvu mokraću tek rođenih beba od majki koje su pušile tokom trudnoće, i u njoj otkrio prisustvo NNK (nitrosamin 4-(methylnitrosamin)-1-(3- pyridyl)-1-butanon), jedne od najkancerogenijih supstanci sadržanih u dimu cigarete.

Uticaj na sistem za varenje

Svi pušači su primetili da cigarete makar privremeno umanjuju osećaj gladi. Osećaj gladi nastaje usled kontrakcija zidova želuca, a duvan može umrtviti te kontrakcije. Pušenje dovodi do nagomilavanja želudačne kiseline što može da uzrokuje oštar bol u želucu i gastritis, a takođe stvara i uslove pogodne za formiranje čira.

...ma sve ja to znam ali...

E, mislim da sam pobedio ovaj porok...više od 2 meseca nisam zapalio cigaretu, a kako stvari stoje, neću ni ubuduće jer se fenomenalno osećam od tada...
Pokušajte i Vi..potrebna je samo volja, sve ostalo dodje samo od sebe!

Od necega mora da se umre.... ne ostavljam cigarete ni pod razno!

Ja samo napisala a inace da mogu pusila bih 3 odjednom

LOL
Ja mogu i po 5 odjednom..hehe..šala
Odlično si ovo postovala djavolice, svaka čast!
Ali strastven pušač, kao ja, brzo zaboravi objektivne savete.
Zadnje šta bi ostavio su cigarete...jbg