Opsesivno - kompulsivni poremecaju licnosti

Krenućemo od samog značenja reči opsesivno- kompulsivni poremećaj. Opsesivno (Opsessio) reč latinskog porekla znači saletanje, navaljivanje,spopadanje, obuzetost nečim.Kompulzija (compulsio), reč latinskog porekla znači primoravanje, prinudan, prisilan.
Opsesivno – kompulsivna neuroza predstavlja poremacaj ličnosti koju karakterišu prisilne misli i ideje koje su često agresivnog ili seksualnog sardržaja, svakako neprihvatljive, besmislene za osobu, a koje osoba ne može da kontroliše.Takodje osoba ne razume razloge njihovog nastanka. Da bi ovakve misli prekinula osoba razvija odbrambeno, kompulsivno ponašanje koje se često odlikuje u ritualnom ponavljanju odredjenih radnji.I ako je osoba svesna apsurdnosti svojih rituala ona razvija takav odnos prema njima kao da je oni štite od prisilnih misli ili od mogućeg lošeg događaja po osobu. Ukoliko ih ne uradi, osoba očekuje da će joj se nešto loše dogoditi, što razvija nervozu i nemir.Takvo ponašanje kod osoba može trajati izvesno vreme i proći samo po sebi a može trajati i duži period kao što se može i širiti na različita ponašanja i radnje. (Proveravanje zaključanih vrata po nekoliko puta, proveravanje da li je sve isključeno u kući po nekoliko puta, brojanje bandera, preskakanje šahti na ulici, sabiranje registarskih brojeva....).
Opsesivno kompulsivna neuroza jeste često prisutna, medjutim okolina neke rituale poštuje i prihvatatako da se osobe sa ovim problemima javljaju lekaru za pomoć tek kada one postanu vrlo prisutne i jake i počnu da upadaju u oči i okolini koja im skreće pažnju na besmislenost ovakvih radnji.
Uspešno se leče psihoterpijom i to pre svega bihevioralnom terapijom.

tasha ::Krenućemo od samog značenja reči opsesivno- kompulsivni poremećaj. Opsesivno (Opsessio) reč latinskog porekla znači saletanje, navaljivanje,spopadanje, obuzetost nečim.Kompulzija (compulsio), reč latinskog porekla znači primoravanje, prinudan, prisilan.
Opsesivno – kompulsivna neuroza predstavlja poremacaj ličnosti koju karakterišu prisilne misli i ideje koje su često agresivnog ili seksualnog sardržaja, svakako neprihvatljive, besmislene za osobu, a koje osoba ne može da kontroliše.Takodje osoba ne razume razloge njihovog nastanka. Da bi ovakve misli prekinula osoba razvija odbrambeno, kompulsivno ponašanje koje se često odlikuje u ritualnom ponavljanju odredjenih radnji.I ako je osoba svesna apsurdnosti svojih rituala ona razvija takav odnos prema njima kao da je oni štite od prisilnih misli ili od mogućeg lošeg događaja po osobu. Ukoliko ih ne uradi, osoba očekuje da će joj se nešto loše dogoditi, što razvija nervozu i nemir.Takvo ponašanje kod osoba može trajati izvesno vreme i proći samo po sebi a može trajati i duži period kao što se može i širiti na različita ponašanja i radnje. (Proveravanje zaključanih vrata po nekoliko puta, proveravanje da li je sve isključeno u kući po nekoliko puta, brojanje bandera, preskakanje šahti na ulici, sabiranje registarskih brojeva....).
Opsesivno kompulsivna neuroza jeste često prisutna, medjutim okolina neke rituale poštuje i prihvatatako da se osobe sa ovim problemima javljaju lekaru za pomoć tek kada one postanu vrlo prisutne i jake i počnu da upadaju u oči i okolini koja im skreće pažnju na besmislenost ovakvih radnji.
Uspešno se leče psihoterpijom i to pre svega bihevioralnom terapijom.

Fali tu jos toga vezano za Opsesivno-Kopmulsivni Poremecaj, ali dovoljno je i ovo koleginice ?
Salu na stanu...jedino sta bi imao da dodam je da on ne spada pod poremecaje licnosti, nego u grupu poremecaja druge vrste.
Problem kod lecenja ovog veoma ozbiljnog poremecaja konkretno kod nas, mislim na Srbiju je novac za psihoterapiju, uglavnom...ali postoje naravno i drugi faktori vezani za samu specificnost poremecaja, kao sto je primer da osoba nece da prizna da boluje od istog i na neki nacin "sama sebe leci"..sto nikako ne ide u prilog daljem lecenju ili uopste, pocetku lecenja.
Onda cuveni pomenuti problem, novac, jer danas je tesko naci instituciju kod nas koja ce za dzabe da daje psihoterapiju, nego ili to rade bezveze ili te upute na "privatnu adresu" ili kliniku, gde bas ti isti koji upute tamo i rade-klasika.Zalosno.Onda se ljudi koji hoce sebi da pomognu obrate "klasicnom" psihijatru, gde dobiju nazovi psihoterapiju i medikamente(nepotrebno) i to uglavno bude neki lek iz grupe benzodiazepama i cuveni Prosac, koji je navodno vrlo efikasan kod ovog poremecaja.
Covek mora da odluci sta hoce.Ako hoce sebi stvarno da pomogne, morace da se odrekne necega i placa za psihoterapiju ,a efikasnu psihoterapiju moze dobiti samo u vecim gradovima srbije, iskljucivo Beograd, e sada to opet zavisi od materijalnog stanja osobe.Statistike kazu da se vecina opredeljuje za "bezbolniju" varijantu i koriste medikamente i tu takozvanu psihoterapiju, sto produzava vreme i efikasnost lecenja, potencijalna zavisnost...itd. Ali sta da se radi kada zivimo tu gde zivimo.