PAPA test

PAPA test je test (screening test) čiji cilj je što ranije otkrivanje prekanceroznih i zloćudnih stanja grlića materice. U tu svrhu uzima se bris dela grlića materice, i kanala grlića materice, napravi se citološki razmaz u kojem se pod mikroskopom traže znakovi upale, uzročnici infekcije, abnormalnosti ćelija i zloćudne promene. Postupak je u kliničku praksu uveo George Papanicolau 1953., pa se po njemu zove PAPA test.

Ko se i kada treba podrvgnuti PAPA testu
Test se preporučuje ženama koje su seksualno aktivne ili su napunile 18 godina života jednom godišnje (radi lakše evidencije samoj ženi, preporučuje se oko njenog rođendana), a po potrebi i češće. Smatra se da se redovnom godišnjom PAPA kontrolom smanjuje rizik umiranja od raka grlića materice za 90%!

Najbolje vrijeme za uzimanje uzorka je sredina ciklusa tj. 10-20 dana nakon prvog dana zadnje menstruacije.

Važno: 2 dana pre odlaska ginekologu žena treba izbegavati tuširanje vagine ili umetanje vaginalnih lekova, spermacidnih pena, krema ili želea (osim po preporuci lekara) budući da navedeni postupci mogu isprati ili sakriti promenjene ćelij.

Interpretacija nalaza PAPA testa
Nalaz može a) biti uredan, b) pokazivati upalne promene i eventualno uzroke upale, ali bez promena u epitelnim ćelijama, i c) biti abnormalan u smislu promenjenih epitelnih ćelija.

Abnormalan nalaz ne znači da žena obavezno ima karcinom, kao ni da takvo stanje bezuslovno prelazi u karcinom, premda neke od tako promenjenih, tzv. displastičnih ćelija imaju veću verovatnoću da postanu zloćudne.

Displazija je stanje u kojem se epitelne ćelije grlića materice svojom veličinom i izgledom, te sazrevanjem razlikuju od normalnih epitelnih ćelija tog područja, ali još uvijek nisu karcinomske. Međutim, u sebi sadržepotencijal da to postanu (tzv. prekancerozno stanje). Displazije se nalaze u oko 2-5% žena, a rizik prelaza u karcinom iznosi 10-15% odnosno 30-50% ako se radi o CIS. Naime, displastične ćelije mogu biti više ili manje promenjene, pa se tako razlikuju tri nivoa displazije:blaga, umerena i teška. Često se kao sinonimi koriste i termin CIN (cervikalna intraepitelna neoplazija), pri čemu u zavisnosti o debljini zahvaćenog epitela postoji CIN I (blaga displazija), CIN II (umerena displazija) i CIN III (teška displazija odnosno CIS tj. carcinoma in situ). CIS, za razliku od invazivnog karcinoma, nije probio bazalnu membranu (koja razdvaja epitel od vezivnog tkiva s krvnim i limfnim žilama koje se nalazi ispod epitela), pa je još uvijek ograničen samo na epitel.
U nalazu PAPA testa moguće je naići i na termin SIL (skvamozna intraepitelna lezija), koji se takođe odnosi na displastične ćelije grlića materice, pri čemu SIL niskog nivoa(LGSIL od eng. low grade) odgovara CIN-u 1, a SIL visokog nivoa(HGSIL od eng. high grade) uključuje CIN II i CIN III.

Postoji i nalaz atipičnih skvamoznih, odnosno glandularnih (žlezdanih) ćelija neodređenoga značenja (ASCUS odnosno AGCUS) u stanjima kada abnormalnosti ne ispunjavaju kriterijume za CIN, SIL ili displaziju. Kod prosečno 5-10% pacijentkinja s ovakvim nalazom se nakon daljnjih pretraga otkriva SIL visokog nivoa ili, retko, invazivni karcinom.

Karcinom grlića materice (cervikalni karcinom; invazivni cervikalni karcinom) nastaje kada tumorske ćelije probiju bazalnu membranu i prošire se dublje u maternično tkivo ili u druga tkiva i organe.
Papanicolau klasifikacija je uvedena 1954. i godinama se koristila u interpretaciji nalaza.

Papa I - uredan nalaz
Papa II - netipične upalne promene
Papa III - displazija: blaga, srednje teška ili teška
Papa IV - carcinoma in situ
Papa V - sumnja na invazivni karcinom.